Svako odvajanje deteta od roditelja izaziva stres i zabrinutost kod obe strane. Ovo je sasvim normalna pojava, a što je dete manje, teže mu je objasniti da je odvajanje od roditelja samo privremeno. Zato je polazak u vrtić veliki korak za svakog mališana i potrebno je pripremiti ga za ovu promenu.
Adaptacija na vrtić je uobičajeni period prilagođavanja kroz koji prolazi svako dete, ali to ne znači da se može uzeti zdravo za gotovo i da dete treba prepustiti samom sebi.
Kako će dete doživeti odvajanje zavisiće od porodične situacije, naravi deteta, ranijih iskustava odvajanja od roditelja i same prethodne pripreme za vrtić. Tako proces prilagođavanja može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci i kroz njega dete može proći gotovo neosetno ili može burno reagovati.
U slučajevima teže adaptacije, deca često pokazuju znake stresa, poput plakanja, izraženih napada besa, ili baš suprotnih ponašanja, kao što su ćutljivost, povlačenje ili izbegavanje vrtića po svaku cenu.
Za početak, razgovor o vrtiću, šetnje oko zgrade vrtića, i postepeno odvajanje od roditelja mogu značajno olakšati ceo proces adaptacije. Takođe, važno je dozvoliti detetu da sa sobom ponese svoju omiljenu plišanu ili bilo koju utešnu igračku, kako bi imalo bar jedan poznat predmet u novoj sredini i samim tim se osećalo sigurnije.
Dete će uvek radije ostati u toplini i sigurnosti svog doma, gde je naviklo da provodi dan sa svojom porodicom. Zbog toga vrtić još pre samog početka treba predstaviti kao zabavno okruženje, mesto sa puno novih igračaka i drugara.
Savet je da se često razgovara o vrtiću, te da se taj pojam uvede u svakodnevicu, i to u najpozitivnijem svetlu.
Sigurno će značiti i šetnja sa detetom u blizini vrtića, kako bi se ono upoznalo sa okruženjem, i time ublažilo početni šok nepoznate zgrade i prostora.
Takođe, ukoliko su roditelji u mogućnosti, u prvoj nedelji uoči polaska bi trebalo da boravak deteta u vrtiću bude kraći, kako bi se vremenom postepeno produžavao.
Još jedna važna stavka jesu dobra organizacija i tačnost roditelja, iz razloga što upravo one pružaju detetu neophodnu predvidljivost u danu i jačaju odnos uzajamnog poverenja. Obavezno treba nagovestiti detetu kada ćete se vratiti po njega, i to je obećanje koje se ne sme prekršiti. Na primer, ukoliko prvih par nedelja planirate da pokupite dete iz vrtića nakon ručka, jednostavno mu tako i kažite. Na taj način se dete neće osećati ostavljeno, već će se brže opustiti jer će znati da sigurno dolazite.
Pošto su redovnost i predvidljivost ključni, roditelji mogu da iskoriste raspored aktivnosti u vrtiću i prenesu ga na dane koje dete provodi kod kuće – neka se dete uvek budi, igra, ruča i ima popodnevnu dremku u isto vreme.
Takođe, obratite pažnju na sopstveno raspoloženje, smirenost i govor tela. Deca su vrlo intuitivna i lako osete da i mami i tati odvajanje teško pada. Za početak, širok osmeh, topao zagrljaj i omiljena plišana igračka ili ćebence će biti dovoljni da se detetu prenese osećaj zbrinutosti i bezbednosti.
Prvi dani u vrtiću su uvek najteži, a deca mogu biti veoma uznemirena zbog nepoznatog okruženja i odvajanja. Ipak, već nakon nekoliko dana ili prvih par nedelja, većina dece počinje da se opušta, otvara prema novim drugarima i vaspitačima, i prilagođava dnevnoj rutini u vrtiću.
Adaptacija na vrtić uglavnom traje između dve i četiri nedelje, ali kod neke dece može potrajati i duže. Sposobnost deteta da se prilagodi na novo okruženje zavisi od nekoliko individualnih faktora, kao što su emocionalna zrelost, prethodno iskustvo sa drugom decom i odnos roditelja prema vrtiću.
Ono što roditelji mogu da učine da olakšaju ovaj prelaz svojoj deci, jeste da ih pripreme, da strpljivo razgovaraju sa njima i budu obazrivi i osluškuju potrebe svog deteta.
Teška adaptacija se dešava kada dete nikako ne može da prihvati novu sredinu i boravak u vrtiću. Neki od znakova mogu biti stalno plakanje deteta, odbijanje hrane, nemogućnost spavanja, ćutljivost ili povlačenje u sebe.
U takvim situacijama potrebno je imati strpljenja, a roditelji moraju održavati redovnu komunikaciju sa vaspitačima, kako bi zajedno pronašli način postepenog uvođenja deteta u vrtić.
Strah i suprotstavljanje deteta se nekad mogu činiti nepremostivim, ali sa pravim tehnikama sve je izvodljivo. Vrtić se može simulirati kod kuće, i to ne samo usklađivanjem vremena obroka i spavanja, već i dovođenjem drugara, ili ostavljanjem deteta sa bakom ili dekom, kako bi se ono postepeno naviklo na odvojenost od roditelja i postalo samostalnije.
Uspešna adaptacija deteta na vrtić može se prepoznati po nekoliko ključnih znakova koji ukazuju na to da se dete oseća sigurno i srećno u novom okruženju.
Ako primetite ove znakove, to je dobar pokazatelj da se vaše dete dobro adaptiralo na novo okruženje.
Dragi roditelji, naoružajte se strpljenjem i podržavajte svoje dete u jednoj od prvih životnih promena. Izbegavajte nagle korake i razgovarajte o tome šta će se desiti u vrtiću, neka sve teče postepeno i prirodno.
Zadržite pozitivan stav, vedrinu i vodite računa o krhkim osećanjima svog deteta. Na kraju krajeva, i ako dete nastavi da se žali na vrtić ili ponekad nećka da ide, to vam samo ukazuje mu je lepo kod kuće i da se oseća prijatno u svom domu.
Dragi vaspitači, potrudite se da decu postepeno uvodite u grupne aktivnosti i pružate im osećaj sigurnosti i topline. Redovno razgovarajte sa roditeljima o potrebama i ponašanju njihove dece, jer od trenutka polaska svakog deteta u vrtić, vi postajete partneri u njihovom vaspitavanju.
Prilagođavanje na vrtić zna da bude izazovno, ali posmatrati kako vaše dete raste, uči i stiče prijateljstva u potpuno novom okruženju svakog roditelja ispuniće ponosom.
Prodavnica Vrabac je tu da vas i vaše mališane podrži u svakoj novoj avanturi i da se sa vama raduje svakom novom uspehu.