Iako je u ovo moderno doba sve digitalizovano, nema boljeg načina za zbližavanje i podsticanje mašte nego da papirne prijatelje sa mirisnim šarenim koricama prelistavaju sa roditeljima kao deo svakodnevnog rituala tokom određenog doba dana ili pred spavanje.
Nakon slikovnica, prva tekstualna knjiga za decu mnogima je ona sa bajkama. Bajke su više od jednostavnih priča za laku noć , one su bitan alat u razvoju mašte, emocionalne inteligencije i moralnih vrednosti kod dece.
U nastavku saznajte zašto deca vole bajke, kako to one utiču na decu, zbog čega bi trebalo da im usadimo ljubav prema knjizi odmalena i da im čitamo što više.
Bajke, pre svega, razvijaju maštu. Podstiču decu da zamišljaju sopstvene svetove kroz avanture junaka i pomažu im da dožive emocije koje možda još nisu doživeli i imali prilike da osete u stvarnom životu.
Deca uz bajke mogu da pobegnu u svet avanture, čarolije gde je često borba dobra i zla uz pravdu koja pobeđuje. Bajke utiču na decu tako što:
Kada dete sluša ili čita bajku, ono se poistovećuje sa junacima, proživljava njihove izazove i strahove, a zatim i njihovu pobedu. Ovo iskustvo pomaže deci da bolje shvate i prihvate svoje emocije i razvijaju saosećanje što je veoma bitno za njihov razvoj.
Uz sve to, psiholozi navode da čitanje ili slušanje bajki ima terapeutski efekat. Bajke pomažu da se deca nose sa svojim negativnim emocijama kao što su strah ili nesigurnost, kroz junake iz knjige, kao kada na primer u bajci -Tri praseta, prasići uspeju da pobede zlog vuka, uz poruku da se uz hrabrost i snalažljivost može pobediti nepoznato i opasno.
Nije bitno samo da čitate, nego i šta čitate. Ne postoji ništa bolje od knjiga da bi se potpomognuo pravilan dečiji razvoj. Međutim, ključno je da prilagodite knjigu detetovom uzrastu, kako bi zajedničko, pa potom i samostalno čitanje postalo ljubav na prvi pogled i slušanje.
Mlađa deca će da uživaju u jednostavnijim bajkama sa jasnim zapletima i likovima koji su često oličenje dobrote ili zla.
S druge strane, starija deca će bolje reagovati na malo složenije priče uz koje će imati priliku da istražuju, a roditelji će lakše moći da započnu prve razgovore sa njima o moralu, pravdi i ličnoj odgovornosti.
Knjige za decu birajte prema njihovom uzrastu, okrenite se klasicima književnosti ili potražite savremene verzije bajki i samo iznova i iznova čitajte. Roditelji i rodbina treba da biraju knjige koje su ne samo zabavne već i edukativne.
Bajke kao što su Crvenkapa ili Pepeljuga govore o moralnim vrednostima i kako treba da su one bitnije od svih prividnih lepota, dok savremene bajke često govore o toleranciji, različitosti ili očuvanju planete Zemlje i prirode.
Pratite svoje dete, osluškujte šta voli ili jednostavno – samo počnite da im čitate bilo koju knjigu za koju smatrate da bi ih nečemu naučila. Kada jednom krene upoznavanje sa bajkama, čaroban svet u kojem se dete nađe, ubrzo će ga voditi na krilima mašte sve dublje i dublje i potom će vam samo govoriti šta mu se dopada a šta mu ne drži pažnju.
Prve na listi su svakako poznate tradicionalne bajke koje smo svi mi čitali kao mali, od autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen.
Uz njih, roditelji mogu da potraže i savremene autore uz bajke sa aktuelnim temama. Neke od preporuka savremenih naslova su one koje obrađuju teme vezane za ekologiju, empatiju i zašto je važno delovati u zajedništvu.
Tako da, tradicionalne ili savremene bajke, za koje god da se odlučite, bitno je da stvorite ritual čitanja sa svojim detetom.
Bilo da su to večernje priče pred spavanje ili zajedničko porodično istraživanje novih knjiga tokom vikenda i praznika, ovi trenuci biće predivne uspomene kojih će se dete sigurno sećati. Uz to, napravićete prvi korak i pomoći detetu da razvije trajnu ljubav prema pisanoj reči.
Zato, birajte pažljivo, uživajte u svakom trenutku provedenom sa svojim detetom bez ekrana dok ste ušuškani u zagrljaju i društvu knjige. Takvi trenuci ostaće upamćeni za ceo život, a uz bajke ćete sigurno podstaći dete da nastavi sa čitanjem i zavoli knjige.